Budi svoj.

Budi svoj.

Budi svoj.

Budi svoj.

Budi svoj.

Budi svoj.

Budi svoj.

Budi svoj.

Ako si roditelj, jako ćeš nastojati istaknuti „svojost“ djeteta, pa čak i u godinama u kojima bi zapravo trebali naučiti biti dio zajedništva, zajednice i „istosti“.

Poezija će te također usmjeriti, kad-tad, na „Oj, budi svoj!“.

Mladost će te gurati u posebnost, kako bi, oh, bio svoj.

U starosti je jako važno da si svoj.

Parnost gubi snagu, jer ti si, ipak, svoj.

Odjeća će tražiti da budeš svoj.

Plakati će te hvaliti ako si, a čiji no svoj?

Centar i rub rotirat će se u budi svoj i budi svoj.

Instagram treba da si svoj, svaki dan će isticati važnost da budeš svoj.

Marketing će savjetovati da budeš svoj.

Pjesme, ogledala, otisci, tragovi, svađe, zamjeranja, sva površnost svijeta stat će, na kraju, u Budi svoj.

I to me provocira četrdesetitri godine na Zemlji.

Možeš li biti svoj, ako uporno staješ na stope koje su ostavili roditelji i svi ostali autoriteti? Ako ti je svaka misao i stav zapravo rekreiran i gotovo nikad kreiran? Misliš što su ti dali da misliš. Vjeruješ što su ti rekli da vjeruješ. Ponavljaš što su ponavljali. Iste stope, ista religija, ista škola, ista knjiga, život u akvariju?

U akvariju brendovi i bendovi. Zna se što se nosi, što se sluša, kako se izgleda, kako se govori, kome i šta, zna se šta je red? Budi svoj. Da.

1980-ih na cesti, znalo se čiji je tata jači. Poslije više nisi tako površan. Nosiš Zaru, ne slušaš Bubamaru, ti si ozbiljno ulagao u diplomu, koja često ne donosi mnogo, možda i ništa, no ipak ne može Đurđa čitati Nives Celzijus, a da sjedi u tvojoj blizini; ego sa ceste sada je narastao u diplomirani ego, pa si ti školovaniji, ti moraš biti svoj, ne oni. Oni ne mogu biti svoji, prosto ti vjeruješ u ispravnog boga, ne u krivog kao oni, ili još gore u nikakvog, ne znaju oni da diplomirani ego ima i ego duhovnost. Ja sam svoj pa bolje vjerujem, čitam bolje knjige, jedem samo soju iz provjerenog uzgoja, zbog estrogena, tu se ogleda moja širina. Obzirom jedem zdravo, ja sam svoj, nisam lijen, imam energiju i za teretanu, tvoje svoje nije adekvatno, ja nisam debeo, ok, možda to mislim nekad, ali nisam kao ova što živi u prizemlju. Da živi na četvrtom ne bi bila toliko loša verzija sebe, ali ti si svoj, a ne oni.

Sreća pa si educirana. Znaš adekvatno napisati velike misli uz svoju fotografiju, najbolje da kažeš ljudima da budu svoji, kao ti na toj slici.

Mislim, kad si svoj ne možeš pisati ono što stvarno misliš.

Nešto kao, budi svoj osim ako si debeo.

Budi svoj, mislim ok čak i ako si debeo, ali ne možeš biti baš toliko debeo, to je već previše za biti svoj.

Budi svoj, ako nisi gej ili trans ili ovo što ti je otkrila Švicarska, nebinarno. Nije to za biti svoj.

Budi svoj, ako ne slušaš Anu Bučević. Budi svoj, ako ne ideš na koncert Aleksandre Prijović. Budi svoj, ako nisi iz Bosne, Srbije, Zagreba, Dalmacije, Nastaviniz-a.

Uglavnom, da skratim, shvatili ste, budi svoj, osim ako ne misliš kako ja mislim i budi svoj, ali moraš misliti kao svaka osoba koju ikada sretneš.

Tako lako.